COOPERATION BETWEEN THE BUKHARA EMIRATE AND THE KOKAND KHANATE
Main Article Content
Abstract
In this article, based on primary sources as well as the works of domestic and
foreign historians, the diplomatic relations between the Bukhara Emirate and the
Kokand Khanate are examined, along with the contradictions that existed between
them, the specific features of Bukhara–Kokand relations during the reigns of Emir
Shahmurad and Emir Haydar, the issue of Uratyube, the military campaigns of
Emir Nasrullah against the Kokand Khanate, the reasons for their emergence, and
the pretexts that served as triggers for the outbreak of hostilities.
Article Details

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
References
Валидов А.З. Восточные рукописи в Ферганской области // Записки Восточного Отделения Императорского Русского Археологического Общества. 1913-1914. – Пг.: Типография Императорской Академии наук, 1915. Том XXII. – С. 303-320; Его же. Некоторые данные по истории Ферганы XVIII столетия // Протоколы Туркестанского кружка любителей археологии. Вып.2. – Ташкент, 1916. – С. 68-86;. Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник. – Алма-Ата: Наука, 1987. – 200 с.; Воҳидов Ш. Қўқон хонлиги тарихи (хонлик тарихи – манбаларда). – Тошкент. 2014. – 1492 б.
Воҳидов Ш. Қўқон тарихнавислик мактаби шаклланишининг тарихий шароити (сиёсий жарёнлар) / Қўқон хонлиги тарихи (хонлик тарихи – манбаларда). – Тошкент. 2014. – Б. 10.
Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 13; Валидов А.З. Некоторые данные по истории Ферганы XVIII столетия. ... – С. 86.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих. / Форс-тожик тилидан таржимон, кириш, изоҳлар ва кўрсаткичлар муаллифи Ш.Воҳидов. – Тошкент: Янги аср авлоди. 2010. – Б. 22-23.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 34-36
Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих (Тарих юлдузлари) / Форс-тожик тилидан ўзбек тилига таржимон ва изоҳлар муаллифи: тарих фанлари доктори Шодмон Воҳидов. – Тошкент: Fan va texnologiya, 2014. – Б. 154.
Бабаджанов Б.М. Кокандское ханство: власть, политика, религия / Рецензенты: Хисао Коматцу, С.У. Каримова, Н.И. Тошев. – Токио – Ташкент, 2010. – С. 116.
Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 15.
Мухтаров А. Очерк истории Ура-Тюбинского владения в ХIХ в. / Под ред. Б.И. Искандарова. – Душанбе: Изд-во АН Тадж.ССР, 1964. – С. 24-25.
Наливкин В.П. Краткая история Кокандского ханства. – Казан: Тип. Императорского университета, 1886. – С. 79-83; Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 14.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 283-287.
Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 16.
Воҳидов Ш. Қўқон тарихнавислик мактаби шаклланишининг тарихий шароити ... – Б.10.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 334.
Воҳидов Ш. Қўқон тарихнавислик мактаби шаклланишининг тарихий шароити ... – Б. 10
Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 17.
Воҳидов Ш. Қўқон тарихнавислик мактаби шаклланишининг тарихий шароити ... – Б. 10.
Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 18.
Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих (Тарих юлдузлари) / Форс-тожик тилидан ўзбек тилига таржимон ва изоҳлар муаллифи: тарих фанлари доктори Ш.Воҳидов. – Тошкент: Fan va texnologiya, 2014. – Б. 311.
Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 19.
Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих ... – Б. 312.
Воҳидов Ш. Қўқон хонлигида тарихнавислик ... – Б. 15.
Қуръони карим. – 4:26.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 156.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 156-157.
Ниёз Муҳаммад Хўқандий. Ибратул – хавоқин. – Тошкент: Турон замин зиё, 2014. – Б. 144.
Бухоро сафарномаси (Амир Насруллоҳ ва Муҳаммадшоҳ Кожор ўртасидаги дипломатик муносабатларга доир. 1844-йил.) / Форсчадан таржима ва изоҳлар муаллифи: И. Бекжон. – Тошкент. 2007. – Б. 84.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 167.
Воҳидов Ш. Қўқон хонлигида тарихнавислик ... – Б. 16.
Мирза Алим ибн Мирза Рахим Тошканди. Ансаб ас-салатин ва таварих ал-хавакин / Қўқон хонлиги тарихи (хонлик тарихи – манбаларда). – Тошкент, 2014. – Б. 1223 б.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 168.
Ниёз Муҳаммад Хўқандий. Ибратул – хавоқин ... – Б. 145.
Воҳидов Ш. Қўқон тарихнавислик мактаби шаклланишининг тарихий шароити ... – Б. 11.
Авазмуҳаммад Аттор Хўқандий. Тарихи жаҳоннамойи / Қўқон хонлиги тарихи (хонлик тарихи – манбаларда). – Тошкент, 2014. – Б. 708; Бейсембиев Т.К. «Та’рих-и Шахрухи» как исторический источник ... – С. 20; Мухтаров А.М. Очерк истории Ура-Тюбинского владения в XIX веке. ... – С. 31-33; Плоских В.М. Киргизы и Кокандское ханство. – Фрунзе: Илим, 1977. – С. 138-140.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 155-156.
Ниёз Муҳаммад Хўқандий. Ибратул – хавоқин ... – Б. 452.
Ниёз Муҳаммад Хўқандий. Ибратул – хавоқин ... – Б. 146.
Борнс Александр. Путешествие в Бухару: рассказ о плавании по Инду от моря до Лагора с подарками великобританского короля и отчет о путешествии из Индии в Кабул, Татарию и Персию. / издание П. В. Голубкова, действительный член Русского Географического общества; [перевел с английской Георг Мин]. – М.: Университетская типография. Т. 1. 1848. – С. 468.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 192.
Oq uylik – garovga olinib, boshqa joyga olib ketilgandan so‘ng ularga hurmat ko‘rsatilgan. Ular ko‘pincha oq o‘tovlarda yashaganlari bois shunday deyilgan. Qora uyliklar esa asirga olingan, haq-huquqsiz dushman tomoni.
Ниёз Муҳаммад Хўқандий. Ибратул – хавоқин ... – Б. 147.
Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих ... – Б. 306.
Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих ... – Б. 313.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 198-199.
Мирзоолим Мушриф. Ансоб ус-салотин ва таворих ул-хавоқин: «Султонлар насаби ва сулолалар тарихи» (Қўқон хонлиги тарихи) / Нашрга тайёрловчилар А.Матғозиев, М.Усмонова. Сўзбоши муаллифи А.Матғозиев. – Тошкент: Ф. Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1995. – Б. 26-27.
Огаҳий Муҳаммад Ризо Мироб Эрниёзбек ўғли. Риёзуд-давладан // Асарлар. 6 жилдлик. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1978. – 5-жилд: Тарихий асарлардан парчалар. – Б. 157-165.
Муҳаммадҳакимхон тўра. Мунтахаб ат-таворих ... – Б. 666-667.
Воҳидов Ш. Қўқон хонлигида тарихнавислик ... – Б. 17.
Авазмуҳаммад Аттор Хўқандий. Тарихи жаҳоннамойи / Форс-тожик тилидан таржимон, кириш ва изоҳлар муаллифи Ш.Воҳидов. – Тошкент, 2012. – Б. 737.
Авазмуҳаммад Аттор Хўқандий. Тарихи жаҳоннамойи ... – Б. 73-739.
Худоёрхонзода. Анжум ат-таворих ... – Б. 314.
Бейсембиев Т.К. Высшая администрация Ташкента и юга Казахстана в период Кокандского ханства: 1809 – 1865 гг. // Историко-культурные взаимосвязи Ирана и Дашти Кипчака в ХIII – ХVIII вв. Материалы международного круглого стола. – Алматы. – С. 291-313.
Мирза Алим ибн Мирза Рахим Тошканди. Ансаб ас-салатин. – С.1142.
Султонов Ў.А. Муҳаммад Солиҳхўжа ва унинг “Тарихи жадидайи Тошканд” асари (ХIХ аср). – Тошкент: Ўзбекистон, 2007. – Б. 95-96.
Мирзо Олим Махдум ҳожи. Тарихи Туркистон ... – Б. 113.
Воҳидов Ш. Қўқон хонлигида тарихнавислик ... – Б. 23.
Мирза Алим ибн Мирза Рахим Тошканди. Ансаб ас-салатин ва таварих ал-хавакин ... – С.124.