THE ACTIVITIES OF CHRISTIAN DENOMINATIONS IN THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN DURING THE YEARS OF INDEPENDENCE AND THEIR ROLE IN ENSURING RELIGIOUS TOLERANCE
Main Article Content
Abstract
The article examines the activities of Christian denominations in the Republic of Uzbekistan during the years of independence and the conditions created for them. Opinions were also expressed about the work done in our country to ensure religious tolerance and freedom of conscience, the legal framework in this area, as well as the environment of mutual respect and solidarity between different religious denominations. The role of Christian denominations in strengthening religious tolerance is also briefly considered.
Article Details

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
References
У.Тожихонов, А.Саидов. Ҳуқуқий маданият назарияси. 2 жилд.-Т.:Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси.1998.-Б.195
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. -Т.: “Ўзбекистон”, 2010.-Б.4
Бағрикенглик-барқарорлик ва тараққиёт омили.-Т.:Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2007.- Б.43.
Радугин А.А. Введение в религиоведение: теория, история и современные религии.М.:1996.-Б.243.
Закурлаев А. Ғоялар кураши.-Т.:Мовароуннаҳр.2000.-Б.87
Мунавваров З.И. Дунёвийлик ва диний омил//Шарқ машъали.№3-4. Тошкент.1998.-Б.13-42.
Новейшая история(1939-1992).Под ред. В.К.Фураева.М.,1993.-Б.304.
Б.Ц. Урланис. История военных потер. С-П.,1994.-Б.76.
Юнусова А.Т. Религия и закон.-Т.: Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси,2000.-Б.116.
The State of the World’s refugees. A humanitarian Agenda(UNHCR). 2018.httpwww.UN.2017
Қаранг. www.lex.uz. –миллий қонунчилик базаси
Диний экстремизм ва терроризмга қарши курашнинг маънавий-маърифий асослари.Т.: Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2017.-Б.46.
Евкочев Ш. Сиёсат ва дин.Ўқув қўлланма.Т.:Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2011.-Б.120.
Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг ахборотномаси.1998 й август.№8.Б.15
Назаров Қ., Очилдиев А. Миллий истиқлол ғояси: асосий тушунчалар, тамойиллар ва атамалар. – Т.: Янги аср авлоди, 2002, -Б. 36-37
-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича ҳаракатлар стратегияси.
Ш.М.Мирзиёев. “Ижтимоий барқарорликни таъминлаш, муқаддас динимизнинг софлигини асраш-давр талаби”. [Электрон ресурс]. Кириш тартиби: http://uzsm.uz/uz/press_center/uzbekiston
Роджерс К., Хикмен К. Религии мира. –М.:Росмен,2003.-Б.56.
Азбука Христианства: словарь-справочник важнейших понятий и терминов христианского учения и обряда/Сост. А.Удавенко.-М.:Наука,1997.-С.221.
Ибрагимов Э. Ўзбекистонда христиан конфессиялари фаолияти ва уларнинг диний бағрикенлик шаклланишидаги роли:Автореф.дис.канд.истор.наук.-Т.,2010,-56 б.
Хусниддинов З.М. Ўзбекистонда диний бағрикенглик: муамолар ва мустаҳкамлаш омиллари. Автореф.дис.канд.философ.наук.-Т.,2001, 56 б.
Ўзбекистондаги диний ташкилотлар. Маълумотнома. Тузувчи Ҳ.Нуриддинов.Т.:1999.-Б.11.
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари қўмитаси маълумоти.
Роджерс К., Хикмен К. Религии мира. –М.:Росмен,2003.-Б.56.
Иванов П.И. и др. Христианство и религии мира. –М.:Про-Пресс,2 000.-С.114
Азбука Христианства: словарь-справочник важнейших понятий и терминов христианского учения и обряда/Сост. А.Удавенко.-М.:Наука,1997.-С.43.
Индульгенция-гуноҳларни авф этиш ёрлиғи
Иванов П.И. и др. Христианство и религии мира. –М.:Про-Пресс, 2000. - С.116
Аутодафе-португал тилидан олинган бўлиб, «дин иши”, “эътиқод иши” деб таржима қилиниб, маҳкумларни ўтда куйдиришни назарда тутувчи жазо туридир.
Аврелий Августин 354-430 йилларда яшаган христиан дини илоҳиётчиси. У католикликнинг асосий таълимотини изоҳлаб берган. Унинг қарашларига кўра, Ер юзида дунёга келадиган ҳар бир банданинг тақдири Худо томонидан қазойи қадар қилиб белгиланади. Агар бандага худо марҳамат қилса у нариги дунёда рохат-фароғатга эришади. Аврелий Августиннинг католиклик оқими олдидаги хизматлари учун черков отаси сифатида тан олинган.
Фома Аквинский 1278-1332 йилларда яшаган. У католикликнинг маънавий-фалсафий ғояларини яратган бўлиб, унга кўра илоҳийлик-эътиқод ва ақлнинг уйғунлашувидир. Ушбу фалсафий таълимот 1879 йилда католик черкови томонидан “ягона ҳақиқий фалсафа” деб баҳоланган.
Рогалевич Н., Сумароков Б.,Островцев А. Религиоведение. Экспресс-курс.-Минск.:Новое знание,2003.-С.138
Хусниддинов З.М. Ўзбекистонда диний бағрикенглик: муамолар ва мустаҳкамлаш омиллари. Автореф.дис.канд.философ.наук.-Т.,2001,56 б.
Хусниддинов З.М. Ўзбекистонда диний бағрикенглик: муамолар ва мустаҳкамлаш омиллари. Автореф.дис.канд.философ.наук.-Т.,2001,56 б.
Ўзбекистон дин ишлари қўмитасининг 1976 йилги ҳисоботи.
Хусниддинов З.М. Ўзбекистонда диний бағрикенглик: муамолар ва мустаҳкамлаш омиллари. Автореф.дис.канд.философ.наук.-Т.,2001, 56 б.
Ўзбекистон Республикаси Байналмилал Маданият марказининг 1998 йилги ҳисоботи.
www.wikipedia.ru
Сборник материалов для истории Туркестанского края.Т.I.– Ташкент., 1908.-С.154.